Predivne slike!
"Spalio je juli seno A Tisa nezapamćeno opala I otkrila sprud kraj šlepa Ko stvoren za njena lepa stopala..."
"...Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše...
Ima l' ista lakše neg' obećati?..."
Pozdrav i prijatan vikend !
Rég jártam már erre. Jók lettek a képek ismét.
Üdv.B.
...čamcem plovim sam po Tisi,
pored mene više nisi..."
Uvek me razgale
tvoje slike, vastag!
A Tisza minden évszakban, és minden hónapban gyönyörű. Különösen nekem, akinek csupán egy patak jutott. Az itteniek nem is hívják pataknak, csupán Nagyárok a neve. Nem fura? A Tisza pedig a költők folyója. És a fényképészeké is. Teljék benne örömed, mint ahogyan nekünk is örömünk telik a te képeidben!
Szép estét és bőséges bevételt kíván
Károly Vajdaságból.
Hvala svima, koji redovno posećujete ovaj blog !
Velik, veliki pozdrav svima !
I jedna pesma :
“Намера је била: о Тиси неколико речи
Пробудити у глави
Измислити онда још неколико (које се за
песме измишљају)
И премештати их
И гуркати
Као пиљке
- Опрезно провлачити речи кроз капију
песме.
Ако би се све то завршило
(Као у намери што је било)
Тако лепо
Имао бих још једну песму
Коју бих у себи понављао
Дуго
Опустелом једном улицом
У послепоноћним повратцима
Лаганим
И као успореним
- Ка кући у којој живимо
И старимо
Неприметно.
Имао бих значи још једну песму
И то песму о Тиси
Опет
Јер свако има песму о нечему чему се враћа
У свом кратком или дугом животу:
«Једно дрво расте у Бруклину»
Друго онамо
И онда неко на хиљадитом неком месту
Које као да није ничије
И које зове
Да не би на њему дрво расло
Ил текла река
Као узалуд.
Али Тиса је истинска у мом животу
И њој не могу додати речи које се за песме
измишљају...“
/ Стеван Раичковић : ТИСА /
Noć kad je Tisa nadošla...
Na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam...
Pozdrav Vastag, ulepša mi veče
Örülök, hogy ismét itt jártatok !
Egy kis versikével pótolom bejegyzésemet:
"Hálót fon az est, a nagy, barna pók,
Nem mozdulnak a tiszai hajók.
Egyiken távol harmonika szól,
Tücsök felel rá csöndben valahol.
Az égi rónán ballag már a hold:
Ezüstösek a tiszai hajók.
Tüzeket raknak az égi tanyák,
Hallgatják halkan a harmonikát.
Magam a parton egymagam vagyok,
Tiszai hajók, néma társatok!
Ma nem üzennek hívó távolok,
Ma kikötöttünk itthon, álmodók!"
/ Juhász Gyula : Tiszai csönd /
Kellemes hétvégét !
Köszi, hogy itt jártatok Kéroly és Béla !
Hvala ti lepe stihove...i ti si mi ulepšala veče !
Eh, Vastag da mi je tvojih slika i ovakvih pesmica svaki dan... Kod tebe je uvek divno, pevaću ti kad god dodjem :)
Vastag, prelepo kao i uvek.
Svracaj cesce, nedostaju tvoje slicice.
Pozdrav!
Hvala...i trudiću se da češće budem na ovim blog stranicama.
Prijatan vikend, lepo se provedite !
Vastag
Potrudi se, Vastag, znaš dobro koliko ti se uvek svi obraduju!
"Al sad je sasvim drukčije sve
i više nikad neće biti ko pre
čamcem plovim sam po Tisi,
pokraj mene više nisi
al još te uvek volim ja".
Hvala!
Veliki pozdrav svima iz
blog.co.yu/blog.rs !
|
